Kolekcionarski kutak
27.11.2016.

F-117 Stealth Fighter – vidljivi „nevidljivi“

F-117 Stealth Fighter – vidljivi „nevidljivi“

Ovaj nadasve neobičan i tajanstven avion (sticajem okolonosti, zbog nas vrlo poznat!), promovisan je kao „nevidljivi lovac“ (engl. Stealth Fighter), iako nije namenjen za vazdušnu borbu sa drugim avionima. Čak je i pretenciozno označen sa „F“, početnim slovom naziva za američke lovce (engl. Fighter), iako ne poseduje ni presretački radar u nosu ni rakete vazduh-vazduh. U jednom televizijskom dokumentarnom filmu, član razvojnog tima za F-117 je izjavio da je bilo mnogo lakše privoleti vrhunske pilote da lete na novom avionu ukoliko im se kaže da se radi o lovcu, jer postoji rivalitet između pilota lovaca, bombardera i jurišnika.

U stvarnosti, F-117 najthok (engl. Nighthawk) je dvomotorni jednosed, bombarder sa primenjenom tehnologijom smanjene radarske uočljivosti (engl. Stealth technology). On je namenjen za borbena dejstva vazduh-zemlja u svojstvu taktičkog bombardera. Jedino ga je operativno koristilo Američko ratno vazduhoplovstvo do 2008. godine. Prvi let napravio je 1981. godine, a uveden je u operativnu upotrebu u oktobru 1983.

Učestvovao je u borbenim operacijama u Panami, Iraku i na prostoru bivše Jugoslavije. U toku operativne upotrebe avioni F-117 imali su jedno obaranje u borbi. Vojska Jugoslavije je prva i jedina u svetu koja je zvanično uspela da sruši avion ovog tipa, u toku NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 27. marta 1999. godine. Uspela je, eto, da ga obori i tako sruši mit o njegovoj „nevidljivosti“, dejstvom 3. bataljona 250. raketne brigade jugoslovenske PVO, i to starim ruskim raketnim sistemom S-125 neva-M (Nato oznaka Sa-3 Goa) - vidite ih na slici dole.

Ukupno je proizvedeno 64 primerka ovog (pre)skupog tipa aviona. Američko Ratno vazduhoplovstvo je povuklo sve avione F-117 iz operativne upotrebe 22. aprila 2008. godine, a možemo smatrati da velike zasluge za to ima upravo naša Vojska – oni su videli „nevidljivog“, pa su ga raketaši „prizemljili“ na ledinu Srema.

Za razvoj američkog F-117 zaslužni su... Rusi! Naime, Sovjetski matematičar Petar Ufimcev je još 1964. godine na moskovskom „Institutu za radio inženjerstvo“ dokazao da snaga radarske refleksije zavisi od konfiguracije ivica na objektu, a ne samo od njegove ukupne veličine. Proizilazi zaključak da čak i veliki avion može da se napravi „nevidljivim“ primenom ovog znanja u njegovom projektovanju.

Međutim, takav projekat aviona kvari njegovu aerodinamiku, čini ga nestabilnim i sa povećanim otporom. Stanje računarske tehnologije u ranim 60-im godinama prošlog veka nije bilo na potrebnom nivou, pa je analitičar Lokida Denis Overholser iskoristio Ufimcev teoretski princip tek kasnije, koristeći naprednije računare i softvere, i napravio osnovu za razvoj „neuočljivog“ aviona.

F-117A je namenjen isključivo za noćna dejstva vazduh-zemlja (danju je i te kako uočljiv, a kako leti sporije od brzine zvuka bio bi laka meta), stoga je obojen u crno i nazvan „noćni soko“. Oblikovan je tako da skrene i raspe radarske signale i na taj način mu se značajno umanjuje radarski presek, tj. odraz. Zato i nema oblih površina, nego su mu sve linije oštre, da pod uglom rasprše radarske zrake, a da se ni jedan, ili što manje njih, odbiju (vrate) ka radaru. Takođe je premazan specijalnim premazima koji upijaju zrake..

Striktno je stavljen akcenat i na umanjenje infra crvenog (IR) zračenja, odnosno odraza. Da bi se postigao „stelt“ efekat, svi „kompromitujući“ uređaji, kao što su pitač za prepoznavanje „prijatelj ili neprijatelj“, visinomer, navigacioni sistem i sva oprema za pretragu ciljeva i upotrebu oružja, morali su se isključivati u većem periodu leta, ali su uključivani samo u toku napada na cilj. Jedini izuzetak je upotreba laserskog osvetljenja. Sve ovo, u kombinaciji sa aerodinamičkim problemima, dovelo je do ogromnog tehničkog rizika i pitanja da li je ovaj „lovac“ uopšte u stanju da leti?

Glavni problemi su proizašli iz dobijene konfiguracije, a rezultat je narušen kvalitet aerodinamičkih karakteristika u letu. Takođe je problem mala nosivost tanušnih krila, zbog njegove oštre napadne ivice. Sa ovakvim projektom i motorom bez dopunskog sagorevanja, F-117A je ograničen da leti samo na podzvučnim brzinama, praktično samo horizontalno. Ravna, kosa stakla trouglastog kokpita sprečavaju radarsku refleksiju iz kabinske opreme. Na primer, samo jedan odraz od kacige pilota može biti mnogo veći od odraza celog „stelt“ aviona. Ulaz u usisnik vazduha je iznad krila i zaštićen odgovarajućim mrežama za razbijanje radarskog zračenja i njihove refleksije od diska lopatica kompresora motora. Oružje je smešteno (skriveno) u unutrašnji spremnik, a sve antene radio komunikacionih i drugih sistema se uvlače u konturu aviona, a izvlače  samo u posebnim slučajevima.

Generalno rečeno, oblik aviona je takav da u normalnom letu ne postoji slučaj da celu površinu direktno (ili indirektno) osvetli radarski snop i da se potom reflektuje nazad u radarski prijemnik. F-117A najthok ima radarski presek, gledano čeono i u rep, između 0,01-0,1 m² (prosek oko 0.025 m²), što je oko 100-200 puta manje nego kod konvencionalnog aviona slične veličine (F-117 je dugačak 20 metara a raspon krila je 13m). Međutim, radarskim ozračivanjem iz drugih pravaca može da dostigne vrednosti i od 1 do 2 m², ali prvenstven cilj je da ga ne vide radari sa zemlje, naročito sa prednje strane dok F-117 prilazi cilju.

Vojska Jugoslavije je prva i jedina u svetu koja je zvanično uspela da obori ovaj avion, što ostaje trajno zabeleženo u vazduhoplovnoj istoriji. S pravom se može smatrati da je baš ta činjenica imala značajan uticaj na povlačenje F-117А iz operativne upotrebe, iako se pre toga ovaj „lovac“ i te kako istakao brojnim preciznim noćnim bombardovanjima širom sveta ali nikada ni jedan jedini nije bio otkriven a kamoli oboren! Stoga ovoliki uvod, jer je kod nas „nevidljivi“ F-117 vidljivo izložen u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.





Poznata firma maketa na sklapanje lansirala je, naravno, i repliku taktičkog bombardera Nighthouk F-117 Stealth Fighter u razmeri 1:144. Maketa nije komplikovana, naprotiv – dosta je jednostavna za sklapanje čak i deci od 10+ godina. Ima relativno malo delova, 36 i po Revelu je skale 3 po težini. Veličina sastavljene makete je oko 15 puta 9 cm – sastavljenu maketu Revell vidite na 4 fotografije iznad, iz različitih uglova.


U standarnoj ambalaži nalaze se ramovi od izlivene plastike, ram sa providnim delovima, set nalepnica i šema – upitstvo za sklapanje. Maketa nije skupa, naprotiv, vrlo je jeftina i lako je dostupna jer je nudi Dexy Co Kids u svojim brojnim prodavnicama širom zemlje a može se klikom OVDE naručiti i on-line, pa se preporučuje svim kolekcionarima borbenih aviona, a posebno našim, jer svako bi trebalo da u svojoj kolekciji letilica ima i „nevidljivi“ avion kojeg smo jedino mi videli.

Autor: Kolekcionar

Preuzeto sa trofej.info

Testirani model možete kupiti ovde.

Ostavi komentar