Stavovi i uverenja dece o životu oformili su se kroz vaspitanje. Postoji jedan važan faktor u vaspitanju, a to je kultura u kojoj odrastamo. Najveći broj roditelja u Srbiji smatraju da je roditeljstvo prirodno, pa se ponašaju onako kako su i sami vaspitani ili potpuno suprotno od toga. Kada to kažemo mislimo da svi imamo baku kojoj ne možemo da objasnimo da nismo gladni, živimo u zemlji gde je batina iz raja izašla, majka nas i dalje pita u 30 godina da li smo obukli potkošulju, a na proslave ne ideš ako te ne pogodi te bar jedna pesma za koju daš sve pare iz novčanika.
U takvoj kulturi stvorio se novi talas, nova nada, stavovi mladih roditelja se menjaju ali i onih koji su se kasnije ostvarili kao roditelji. Budući roditelji i oni koji to već jesu, čitaju popularnu psihologiju u nadi da će se naći recept dobrog vaspitanja, a od stručnjaka očekuju neki magični savet kako će se u roku od odmah promeniti detetovo ponašanje. Ima nade da se stvari promene kroz novo traganje u vidu jedne životne filozofije koja se zove svesno roditeljstvo. Ono podrazumeva menjanje roditeljskog ponašanja, a time i promenu ponašanja deteta. Ako odete na psihoterapiju i požalite se na nepravdu okoline, reći će vam - promenite sopstveno ponašanje kako bi druge osobe promenile ponašanje prema vama.
Kako to u praksi izgleda?
Ukoliko nezdrave emocije zamenimo zdravim emocijama i naše misli i naše ponašanje se menja. Roditelj ima osećanje krivice zbog prezauzetosti poslom i nemogućnosti da što više vremena provede sa svojom decom. Ako bi osećanje krivice zamenili emocijom kajanja, emocija bi bila slabija, a vreme provedeno sa decom kvalitetnije. Nećemo kupovati skupe poklone u zamenu za neprisustvo, već ćemo organizovati nezaboravne momente sa svojom decom. Ipak je kvalitet uvek bio iznad kvantiteta. Time ćete dati poruku da je u redu biti ambiciozan. Ne sledi nužno da ukoliko roditelj ima vremena za svoje dete, daje svojoj deci kvalitetno vaspitanje i lepe momente.
Poštenije je raditi na sebi nego ostvarivati neostvarene snove preko svoje dece. Ostvarite ih roditelji sami za sebe. Detetov uspeh nije roditeljski uspeh, nego lepo osećanje sreće roditelja zbog detetovog uspeha. Napravite roditelji svoj prozor u svet, a kada to deca vide, slediće vaš dobar primer.
Ukoliko fizički kažnjavate decu, odrašće u ljude sa lošom slikom o sebi uz razvoj nekog mentalnog oboljenja. Ako vaspitanje predate bakama, dekama, tetkama i ujacima, a pri tome niste zadovoljni ishodom njihovog vaspitanja ili očekivane požrtvovanosti, velike su šanse da ćete ga naučiti da su drugi krivi za sve što ne valja u životu, te da ne preduzimaju nikakvu odgovornost za sopstvene postupke.
Ukoliko decu uključite u svakodnevno donošenje malih porodičnih odluka, naučićete ih da stvore osećaj kontrole nad životom i uverenje da se problemi rešavaju, a ne da se gomilaju.
Ako želite slobodno, samopouzdano dete udahnite roditelji čist kiseonik za dobro mentalno zdravlje, a to se zove rad na sebi i sopstvenoj sreći, iako ste roditelj, vi ste i mnogo toga drugog u životu.
Nemojte da vas brine mišljenje naše okoline i ono što svakodnevno čujete iz naše kulture, jer su oni imali svoje prilike koje mi sada menjamo. Iz srećne porodice rađa se srećno dete i srećan budući čovek, zato uživajte kvalitetno uz svoje klince, jer su oni naši najveći učitelji kroz životni put roditeljstva.
