Makete aviona: igra, hobi, učenje i zabava!

Modelarstvo predstavlja hobi kojim se bave i deca i odrasli, početnici i pravi profesionalci.

Mnogi zaljubljenici u makete letelica ulažu ogromno vreme, trud, veštinu  i novčana sredstva u oživljavanje umanjenih verzija raznih tipova  aviona i helikoptera. Za decu i mlade, izrada maketa aviona predstavlja priliku za prvi susret sa tehničkim naukama.

Makete aviona mogu biti umanjene replike postojećih ili izmišljenih letelica. Mogu biti leteće ili statične, verno predstavljene ili prilagođene. Neke makete aviona namenjene su letenju u zatvorenom, dok su drugi tipovi prilagođeni letenju na otvorenom prostoru.

Makete aviona variraju od jednostavnih igračaka napravljenih od kartona, plastike, metala ili polistirenske pene, do složenih modela načinjenih od drveta ili fiberglasa.
Mogu biti u raznim veličinama, od vrlo malih do veoma velikih, dimenzija čak 6 metara, koji se koriste za snimanje filmova. Neke makete kupuju se gotove, dok se druge prodaju u setovima za sklapanje.
One najkomplikovanije, namenjene izlaganju,  zahtevaju hiljade sati rada na sklapanju. Neki modelari avione sklapaju isključivo od delova koje su sami napravili, što predstavlja vrhunski domet modelarstva.

Najstarije makete aviona

Začuđujuće, ali prve makete aviona potiču još iz antičkih civilizacija. Najstarija maketa letelice otkrivena je u Egiptu prilikom iskopavanja 1898. godine. Smatra se da potiče iz perioda oko 200. godine pre nove ere. Naučnici se nisu usaglasili po pitanju stvarne funkcije ovog artefakta, nazvanog Ptice iz Sakare – dok jedni smatraju da je u pitanju model letelice, drugi misle da je u pitanju obredni predmet.

I u Antičkoj Grčkoj ljudi su bili opčinjeni letenjem. Arhita iz Tarenta bio je Grčki filozof, državnik, strateg, matematičar i astronom koji se zanosio idejom letenja. Čuveni "Arhitin golub" bio je prva veštačka leteća naprava, mehanički model u obliku ptice koju je verovatno pokretao mlaz pare i koja je mogla da leti nekih 180 metara. Ova sprava bila je tokom leta možda zakačena za neku žicu ili klin.

Dobra renesanse donelo je genijalnog umetnika, pronalazača, inženjera i matematičara Leonarda da Vinčija. On je takođe sanjao o letenju, i svoje vizije skicirao u svojim beležnicama. Da Vinči je napravio jedan od najranijih nacrta helikoptera.

Letelice braće Rajt

Čovekov vekovni san o letenju konačno su ostvarili braća Orvil i Vilbur Rajt. Njihov prvi let inspiracija je mnogim današnjim modelarima. Kada su braća Rajt poleteli, mnogi su poželeli da ponove njihov podvig, samo u umanjenoj verziji. Deca su masovno pravila modele aviona i igrala se njima zamišljajući da su Orvil i Vilbur. Američka vojska koristila je modele braće Rajt  prilikom projektovanja borbenih letelica. Makete aviona počele su da se izrađuju i za potrebe snimanja filmova, poput onih o Crvenom Baronu.

Vojni inženjeri koristili su makete aviona da bi unaređivali dizajn, stvarajući veće avione sa više propelera i većom brzinom. Kako se svaka nova generacija vojnih aviona pojavljivala u vazduhoplostvu, tako su makete tih istih aviona punile police prodavnica igračaka i hobi opreme.

Makete putničkih aviona

Kako je letenje postalo rasprostranjen način putovanja širom sveta, tako su i makete putničkih aviona postale način reklamiranja avio kompanija. Mnogi avio prevoznici poklanjali su deci koja putuju njihovim avionima makete istih tih letelica.

Kada je čovek ovladao svemirom, modeli Nasinih letelica postali su veoma popularni među modelarima. Svako je želeo da svojoj kolekciji doda Apolo spejs šatl, a ubrzo su se pojavili i modeli svemirskih stanica. Zaljubljenici u naučnu fantastiku imali su sada na raspolaganju bezbroj maketa svemirskih brodova iz svojih omiljenih filmova.

Makete koje lete

Makete aviona na daljinsko upravljanje sigurno su najatraktivnike za modelare, jer pored graditeljske umešnosti zahtevaju i veštinu upravljanja. Sastoje se od pravog motora (elektro, benzinskog, pa čak i mlaznog) i maske. Njihove brzine kreću se od 100, pa čak do 320 kilometara na sat!

U Srbiji je modelarstvo zaživelo dvadesetih godina 20. veka, kada je, na inicijativu srpskih pilota, a pod pokroviteljstvom kneza Aleksandra Karađorđevića, osnovan ‘’Aeroklub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca“.