Dupla sreća

Romani i priče

Romani i priče predstavljaju štivo za nešto stariju decu. To su već književni žanrovi koji zahtevaju nešto više koncentracije i povezivanja bez obzira da li dete čita samostalno ili ne. Nuka nam je činjenicama potvrdila da čitanje donosi mnogo koristi pre svega u intelektualnom i emocionalnom razvoju svakog deteta.

Romani i priče za decu su posebna literalna kategorija i autori više nego ozbiljno pristupaju stvaranju ovih dela. Književna dela namenjena deci u uzrastu kada već samostalno mogu da čitaju vrlo su kompleksna i imaju za zadatak da kod deteta stvore onu prvu emociju prema književnosti koja će ih zauvek podstaći da cene i vole napisanu reč.

Zašto deca treba da čitaju romane i priče?

Kada čitaju  deca jačaju svoju koncentraciju, proširuju svoj rečnik i sa svakom pročitanom pričom ili romanom nauče nešto novo.

Teme koje se obrađuju u romanima i pričama za decu su raznovrsne. Svi se sećamo i nema ko nije pročitao klasike književnosti sa naših prostora poput Nušićeve Autobiografije ili Ćosićevih orlova koji rano lete. Tu su i Čarobnjak iz Oza i zbirka dogodovština Pet prijatelja. Za današnje generacije u velikoj meri je povećan fond romana za decu kao i tema koje se obrađuju.

Kroz prijemčive i veoma prihvatljivo ispričane priče možemo da upoznamo velike kako naše tako i naučnike, pronalazače i umetnike. Čitanje ovih priča u kojima su veoma vešto uklopljeni delovi biografije i fikcije deca mogu da pronađu neko svoje novo interesovanje. Naročito se obraća pažnja na ženske likove koji su kroz istoriju dali veliki doprinos napretku čovečanstva. Priče o Mariji Kiri, Ameliji Erhart, Fridi Kalo, Mariji Kalas, Koko Šanel deci će dati podstrek da se uzdignu iznad prosečnog.

Deca se sa istorijom u nekom ozbiljnijem formatu sreću tek u kasnijem periodu svog osnovnog obrazovanja. Kratke priče o Dinastiji Nemanjića koje obrađuju svaki lik i delo ponaosob pisane su veoma jasno i pristupačno deci predškolskog uzrasata. Sjajno su štivo za sve one koji kroz ovu formu žele svoje mališane da upoznaju sa slavnom lozom Nemanjića. Tu i priče o carici Milici, Knjeginji Ljubici Obrenović, Kraljici Mariji Karađorđević.

Dela Gradimira Stojkovića će još dugo, dugo vremena biti aktuelna kod najmlađe čitalačke publike. Uvek aktuelne teme i lakoća njegovog pripovedanja u knjigama neće ni jedno dete ostaviti ravnodušni. Njegovi junaci poput Hajduka, Bogdanke Petrović sjajno opisuju razdoblje života u kome se sva deca pronalaze.

LIz Pišon, dobitnica mnogih nagrada, svog Apsolutno fantastičnog Toma Gejtsa u romanima za decu koncipirala je kao jednog ne tako prosečnog junaka. On ima sestru Diliju, za koju kaže da je džangrizava, i koju neverovatno voli da nervira. Zar nisu svi tinejdžeri takvi?

Mali Klasici su edicija romana za odrasle koji su svojim sadržaje i rečnikom prilagođeni mlađim naraštajima. Cilj ovih romana je da decu privuku kako bi u nekom bližem vremenu poželeli da pročitaju i originalna dela poput Crnog lepotana, Robina Huda i neprevaziđenog klasika DŽEKA Londona Zov divljine.

Ove priče i romane kao i još mnogo dela klasične i novije književnosti za decu možete pronaći na našem sajtu dexi.co.rs.